Поступак ревизије
У овом тексту је описан поступак који Државна ревизорска институција (Институција) Србије примењује приликом извођења ревизије. Текст представља резиме поступка детаљно описаног у члановима 35. до 42. Закона о Државној ревизорској институцији (Закон) и члановима 10. до 42. Пословника Државне ревизорске институције (Пословник).
Институција обавља ревизију на основу годишњег програма ревизије, који је дужна да усвоји пре краја године за наредну календарску годину.
Годишњи програм ревизије доноси Савет Институције на основу утврђених критеријума за избор субјекта ревизије.
У оквиру који поставља закон, Институција самостално одлучује о субјектима ревизије, предмету, обиму и врсти ревизије, времену почетка и трајања ревизије, ако Законом није друкчије одређено.
Програм ревизије обавезно сваке године обухвата:
1)буџет Републике Србије;
2)организације обавезног социјалног осигурања;
3)одговарајући број јединица локалне самоуправе;
4)пословање Народне банке Србије које се односи на коришћење јавних средстава;
5)одговарајући број јавних предузећа, привредних друштава и других правних лица које је основао директни односно индиректни корисник јавних средстава и код којих има учешће у капиталу односно управљању.
Током календарске године, Институција може да измени и допуни програм ревизије.
Ради извршења програма ревизије, Институција може да ангажује ревизоре државних ревизорских институција других земаља, као и комерцијална предузећа за ревизију.
За извршење свог програма ревизије, Институција може да користи извештаје о
извршеној ревизији које су издала комерцијална предузећа за ревизију, односно на основу тих извештаја да планира додатне поступке код субјеката ревизије, с тим што је Институција одговорна за констатације ревизије и када користи наведене извештаје.
Прикупљање података пре почетка ревизије
Пре почетка ревизије надлежни врховни државни ревизор може поднети субјекту ревизије захтев за подношење података, који су му потребни у планирању и извођењу ревизије.
То је, у принципу, списак књиговодствене и/или друге документације коју поседује субјект, која је потребна ревизору.
Овај захтев је појачан упозорењем да ће у случају његовог неиспуњења бити поднета пријава за прекршај.
Поступак ревизије почиње закључком о спровођењу ревизије, који доноси генерални државни ревизор на основу програма ревизије, који је донео Савет Институције.
Ово је прилично формалан документ у коме се наводи ко ће бити ревидиран, шта ће се ревидирати, циљеви ревизије и који ће се период обухватити ревизијом. У току самог поступка ревизије овај закључак може бити допуњен (проширен обим ревизије, промењен период који ће бити обухваћен ревизијом итд.).
Субјект ревизије може поднети приговор на овај закључак, а о приговору одлучује Савет Институције, који га може одбацити, одбити или прихватити као основаног.
Генерални државни ревизор издаје овлашћење лицу које ће вршити ревизију.
То лице спроводи поступак ревизије чији циљ је прикупљање довољно одговарајућих доказа за формирање мишљења о пословању субјекта ревизије.
Ако у току ревизије буду откривене радње или документа која указују на могућност постојања кривичног дела или прекршаја, ревизор ту документацију може запленити, али не дуже од осам дана.
Ако у поступку ревизије субјект ревизије не испољи одговарајућу спремност на сарадњу, генерални државни ревизор издаје налог за подношење исправа (које су му потребне, а нису доступне), који садржи и упозорење да у случају његовог не извршења може бити поднета пријава за прекршај.
Извештај о ревизији саставља се у писаном облику у форми нацрта, предлога и извештаја којим се окончава поступак ревизије.
Извештај садржи елементе предвиђене Међународним стандардима ревизије.
Нацрт и предлог извештаја су поверљиви.
Нацрт извештаја о ревизији саставља се након обављене ревизије и уручује субјекту ревизије.
Субјект ревизије има право да, у року од 15 дана од дана уручења извештаја, поднесе образложени приговор.
Надлежни врховни државни ревизор разматра оправданост примедби у року од 15 дана од дана пријема приговора.
О приговору на нацрт извештаја може се расправљати и на састанцима (може их бити више) који организује врховни државни ревизор и на који позива субјекте ревизије. Сврха састанка је отклањање несагласности и евентуално подношење нових доказа.
Састанак је врло формалног карактера, отпочиње позивом и води се записник о његовом току. Више чланова Пословника регулишу ток тог састанка и могуће ситуације у току његовог одржавања.
Предлог извештаја о ревизији
Након последњег састанка на коме се расправљало о нацрту извештаја (може их бити више), врховни државни ревизор саставља предлог извештаја о ревизији и уручује га субјекту ревизије (и одговорном лицу, садашњем и/или пређашњем) у року од 30 дана од дана одржавања последњег састанка на коме се водила расправа о нацрту извештаја о ревизији.
Предлог извештаја о ревизији уручује се и члановима Савета Институције.
Субјект ревизије може, у року од 15 дана од дана његовог пријема, поднети приговор на предлог извештаја о ревизији са навођењем разлога и чињеница за његово оспоравање.
О овом приговору одлучује Савет Институције, у року од 30 дана од дана његовог пријема, а одговор доставља субјекту ревизије заједно са коначном верзијом извештаја о ревизији.
Савет може донети закључак да се:
·спорни налаз изостави из извештаја о ревизији,
·спорни налаз остане саставни део извештаја у неизмењеном облику,
·спорни налаз остане саставни део извештаја са садржином коју одреди Савет.
Ако је потребно, генерални државни ревизор може одредити да се о појединим деловима предлога извештаја прибави мишљење спољног стручњака.
Извештај о ревизији доноси генерални државни ревизор. Тај извештај не може да садржи налазе ревизије који нису садржани у нацрту, односно предлогу извештаја о ревизији.
Пре његовог издавања врши се правно техничка редакција извештаја.
У току ревизије води се рачуна о томе да ли поједине радње субјекта ревизије имају обележја прекршаја или кривичног дела. У том случају генерални државни ревизор, без одлагања, подноси захтев за покретање прекршајног поступка, односно кривичну пријаву, надлежном органу.
Поступак након обављене ревизије
Субјект ревизије у чијем су пословању биле откривене неправилности или несврсисходности које нису отклоњене у току обављања ревизије, дужан је да их отклони у року од 30 до 90 дана од дана уручења извештаја о ревизији и о томе поднесе извештај Институције (одазивни извештај). У супротном подноси се пријава за прекршај против њега.
Институција, може, да изврши контролу навода у одазивном извештају о чему саставља извештај о ревизији одазивног извештаја. Након тога саставља и послеревизиони извештај где оцењује да ли су мере исправљања задовољавајуће. У случају незадовољавајућих налаза упућује се захтев одговарајућем органу да предузме мере против субјекта ревизије (подношење пријава, предлог за разрешење одговорног лица итд.).
Одазивни извештај је јавна исправа.
